Login

Najnovije vesti

Raspored dopunske nastave za vreme zimskog raspusta

ROGANOVIĆ JOVAN:

26.decembar
8.00 -  2-1
9.30 – 1-1, 4Е-3
29.decembar
8.00 -  2-1
9.30 – 1-1, 4Е-3

MATKOVIĆ ZORICA:

27.decembar
8.00–9.30 – 2E-3
9.30-11.00 – 3E-3 matematika
11.00-12.30 – 3-1
28.decembar
8.00–9.30 – 3E-3 statistika
9.30–11.00 - 4Е-3  statistika
11.00-12.30 – 4-1
29.decembar
8.00-8.45 – 2E-3
8.45-10.15 - 3E-3
10.15-11.00 – 4E-3
11.00-11.45 - 3-1
11.45-12.30 – 4-1 Opširnije...

Orijentacioni plan rada do kraja školske 2016/2017

17-23. maj – razredni ispiti za  učenike 4. razreda
23. maj – poslednji nastavni dan za maturante  gimnazije
23. maj – 9.35 - odeljenjska veća za  : 4-1 i  4-2
24. maj – prijava maturskih ispita – gimnazijalci
           – predaja maturskih radova – gimnazijalci (3 primerka)
           – prijava popravnih ispita za maturante gimnazije
25. maj – 8.30 – sastanak ispitnog odbora za gimnazijalce
25. maj – 14.00 – pismeni maturski ispit iz maternjeg jezika za učenike  gimnazije Opširnije...

Raspored dopunske nastave za vreme zimskog raspusta

ROGANOVIĆ JOVAN
27. decembar 2016.
8.00-9.30 - 1-1
9.30–11.00 – 3E-3
11.00–12.30 – 4E-3

28. decembar  2016.
8.00-9.30 - 1-1
9.30–11.00 – 3E-3
11.00–12.30 – 4E-3

MATKOVIĆ ZORICA
27. decembar  2016.
8.00–9.30 – 1E-3  (dopunska)
9.30-11.00 – 2E-3 (dopunska)
11.00-12.30 – II-1 (dopunska)

28.decembar  2016.
8.00–9.30 – 4E-3
9.30–12.30 2-1 i 3-1 (dodatna)

29.decembar 2016.
8.00-8.45 – 1E-3
8.45-9.30 - 2E-3
9.30-10.15 - 2-1
10.15-11.00 – 4E-3
11.00-12.30  - 2-1 i 3-1 (dodatna) Opširnije...

Orijentacioni plan aktivnosti do kraja 1. polugodišta

23.12.2016.
– poslednji nastavni dan u 1. polugodištu

23.12.2016. u 17.00
– sednica Odeljenjskih veća
– sednica Nastavničkog veća     

29.12.2016.
 u 10.00
– podela đačkih knjižica
 u 11.00
– Doček Deda Mraza za decu članova kolektiva

OBAVEZNA DOPUNSKA  NASTAVA
 od 27. do 29. decembra 2016. i
 od 9. do 11.januara 2017. Opširnije...

FacebookMySpaceTwitter
Promena u rasporedu

sreda, 31 januar 2018 17:04

Od četvrtka, 1. februara 2018. nastava se izvodi po novom, nezantno promenjenom rasporedu koji može da se pogleda u odeljku Nastava.

Kako je nastao bar-kod?

Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge.

Početkom tridesetih godina 20. veka, student Volis Flint došao je na genijalnu ideju koja bi mogla drastično da ubrza kupovinu u radnjama: smislio je da kupci na karticama obeležavaju proizvode koje su izabrali u radnji, što bi kada dođu na kasu dosta ubrzalo stvar. No, koliko god u tom trenutku njegova ideja zvučala napredno i korisno, nije doživela široku upotrebu.

 

bar kod

Nakon Drugog svetskog rata javila se nova velika ideja: mladi učitelj Norman Džozef Vudlend dodatno je razradio ovaj problem. Smislio je da se proizvodi u radnji obeležavaju mastilom koje bi se videlo pod ultraljubičastom svetlošću. Ovo se pokazalo kao skupo i ne baš pouzdano zbog razlivanja mastila, pa je Vudlend smislio nešto bolje: kombinaciju bar-koda i Morzeovog koda. Prvi ovakav čitač bio je dimenzija radnog stola, mračna kutija sa veoma jakom sijalicom (prvo 150 pa 500 vati), pa se prodavcima nije dopala ideja da kupuju i postavljaju veliki broj takvih čitača koji su mnogo grejali i štetili vid. Za tako nešto bila je potrebna velika količina svetlosti precizno usmerena na malu površinu – laser, koji tada nije bio ni na vidiku, bar ne nalik današnjem.

Vudlend, koji je tada radio u IBM-u dobio je ponudu od svoje kompanije da im proda patent, ali je zajedno sa Bernardom Silverom, njegovim saradnikom u pravljenju te verzije koda za obeležavanje proizvoda, ponudu odbio smatrajući da je preniska. Onda su ga 1962. prodali kompaniji Filko, a oni dalje kompaniji RCA.

Centar za promociju nauke (CPN) ima misiju dа populаriše i promoviše nаuku, dа rаzvijа nаučnu pismenost, povezаnost i аfirmiše ideje ekonomije znаnjа, dа budi rаdoznаlost i podstаkne mlаde dа se opredele zа put nаuke. Zbog toga je i pokrenut naučno-popularni portal Elementarium.
Šezdesetih godina, diplomac MIT-ja Dejvid Kolins pokušavao je da osmisli način za prepoznavanje železničkih vagona. Umesto belih i crnih crtica, on je smislio plave i narandžaste pruge napravljene od materijala sa refleksijom. Te pruge su predstavljale cifre od 0 do 9. Svaki vagon imao je četvorocifren broj koji je pokazivao kojoj železnici vagon pripada, i još šest cifara za identifikaciju samog vagona. Kolins se krajem šezdesetih, kada je njegova ideja postala već dosta dobro prihvaćena, ponovo obratio svojoj kompaniji Silvanija sa idejom da napravi crno-beli kod, ali su ga odbili, objašnjavajući da nema novca za ulaganje. Kolins je onda dao otkaz i osnovao sopstvenu kompaniju, a Silvanija se od plavo-narandžastih pruga nikad nije obogatila.

Onda su se pojavili i laseri koji su tankim zracima u obliku linije prelazili preko bar-koda. On funkcioniše tako što crne prugice apsorbuju svetlost dok ga bele reflektuju pa se tako senzoru šalje on/off signal. Svaki kod ima dva puta po šest brojeva. Prvi broj u kodu uvek je nula, osim kod mesa i proizvoda čija težina varira, kao i nekoliko drugih. Sledećih pet brojeva su kod proizvođača, narednih pet su oznaka proizvoda i poslednji broj je kontrolni i on pokazuje da li je prethodnih 11 dobro očitano. Bar-kod se pokazao kao veoma zgodan pošto se kod mogao čitati iz najrazličitijih uglova, čak i ako je delimično pocepan.

U sedamdesetim se na dodatno prilagođavanje kodiranja proizvoda bacio krajnji kupac Vudlendovog patenta, kompanija RCA, a uporedo sa tim i Vudlend je nastavio da radi za IBM u kom je razvio „univerzalni kod proizvoda“ (Universal Product Code, UPC), koji je na kraju prihvatila čitava industrija.


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas29
Juče37
Ove nedelje131
Ovog meseca665
Ukupno54937

Vaša IP adresa: 54.159.30.26 Browser: Unknown - Unknown