Login

Najnovije vesti

Dan škole 2018.

Od srede 18. aprila do petka 20. aprila Gimnazija i ekonomska škola „Dositej Obradović“, nizom aktivnosti, tradicionalno će obeležiti Dositejeve dane. Kao i svake godine naši učenici će tokom dana škole moći da pokažu svoje talente, znanja, takmičarski duh, ali će ovo biti i prilika da napravimo evaluaciju našeg rada u proteklih godinu dana. Opširnije...

Orijentacioni plan rada do kraja školske 2017/2018 godine.

18. maj – 12.00 – ples maturanata
21-23. maj – razredni ispiti za  učenike 4. razreda
24. maj – poslednji nastavni dan za maturante  gimnazije
24. maj – 9.35 - odeljenjska veća za  : 4-1 i  4-2
25. maj – prijava maturskih ispita – gimnazijalci
           – predaja maturskih radova – gimnazijalci (3 primerka)
           – prijava popravnih ispita za maturante gimnazije
28. maj – 8.30 – sastanak ispitnog odbora za gimnazijalce
28. maj – 14.00 – pismeni maturski ispit iz maternjeg jezika za učenike  gimnazije  
30. maj – 12.15 – odeljenjska veća za:  4e-3  i  4e-4
                       – nastavničko veće   
30. maj – 14.00 – pismeni  maturski ispit  iz stranog jezika i matematike za učenike gimnazije
31. maj  – poslednji  nastavni dan za maturante - ekonomski tehničari – (taj dan dolaze samo na ispraćaj)
31. maj  – ISPRAĆAJ MATURANATA Opširnije...

FacebookMySpaceTwitter
Od aprila novi raspored

četvrtak, 05 april 2018 17:46

Prvi nastavni dan posle prolećnog raspusta je utorak, 10. april 2018 godine.

Novi raspored može da se pogleda u odeljku Nastava.

Kako je nastao bar-kod?

Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge.

Početkom tridesetih godina 20. veka, student Volis Flint došao je na genijalnu ideju koja bi mogla drastično da ubrza kupovinu u radnjama: smislio je da kupci na karticama obeležavaju proizvode koje su izabrali u radnji, što bi kada dođu na kasu dosta ubrzalo stvar. No, koliko god u tom trenutku njegova ideja zvučala napredno i korisno, nije doživela široku upotrebu.

 

bar kod

Nakon Drugog svetskog rata javila se nova velika ideja: mladi učitelj Norman Džozef Vudlend dodatno je razradio ovaj problem. Smislio je da se proizvodi u radnji obeležavaju mastilom koje bi se videlo pod ultraljubičastom svetlošću. Ovo se pokazalo kao skupo i ne baš pouzdano zbog razlivanja mastila, pa je Vudlend smislio nešto bolje: kombinaciju bar-koda i Morzeovog koda. Prvi ovakav čitač bio je dimenzija radnog stola, mračna kutija sa veoma jakom sijalicom (prvo 150 pa 500 vati), pa se prodavcima nije dopala ideja da kupuju i postavljaju veliki broj takvih čitača koji su mnogo grejali i štetili vid. Za tako nešto bila je potrebna velika količina svetlosti precizno usmerena na malu površinu – laser, koji tada nije bio ni na vidiku, bar ne nalik današnjem.

Vudlend, koji je tada radio u IBM-u dobio je ponudu od svoje kompanije da im proda patent, ali je zajedno sa Bernardom Silverom, njegovim saradnikom u pravljenju te verzije koda za obeležavanje proizvoda, ponudu odbio smatrajući da je preniska. Onda su ga 1962. prodali kompaniji Filko, a oni dalje kompaniji RCA.

Centar za promociju nauke (CPN) ima misiju dа populаriše i promoviše nаuku, dа rаzvijа nаučnu pismenost, povezаnost i аfirmiše ideje ekonomije znаnjа, dа budi rаdoznаlost i podstаkne mlаde dа se opredele zа put nаuke. Zbog toga je i pokrenut naučno-popularni portal Elementarium.
Šezdesetih godina, diplomac MIT-ja Dejvid Kolins pokušavao je da osmisli način za prepoznavanje železničkih vagona. Umesto belih i crnih crtica, on je smislio plave i narandžaste pruge napravljene od materijala sa refleksijom. Te pruge su predstavljale cifre od 0 do 9. Svaki vagon imao je četvorocifren broj koji je pokazivao kojoj železnici vagon pripada, i još šest cifara za identifikaciju samog vagona. Kolins se krajem šezdesetih, kada je njegova ideja postala već dosta dobro prihvaćena, ponovo obratio svojoj kompaniji Silvanija sa idejom da napravi crno-beli kod, ali su ga odbili, objašnjavajući da nema novca za ulaganje. Kolins je onda dao otkaz i osnovao sopstvenu kompaniju, a Silvanija se od plavo-narandžastih pruga nikad nije obogatila.

Onda su se pojavili i laseri koji su tankim zracima u obliku linije prelazili preko bar-koda. On funkcioniše tako što crne prugice apsorbuju svetlost dok ga bele reflektuju pa se tako senzoru šalje on/off signal. Svaki kod ima dva puta po šest brojeva. Prvi broj u kodu uvek je nula, osim kod mesa i proizvoda čija težina varira, kao i nekoliko drugih. Sledećih pet brojeva su kod proizvođača, narednih pet su oznaka proizvoda i poslednji broj je kontrolni i on pokazuje da li je prethodnih 11 dobro očitano. Bar-kod se pokazao kao veoma zgodan pošto se kod mogao čitati iz najrazličitijih uglova, čak i ako je delimično pocepan.

U sedamdesetim se na dodatno prilagođavanje kodiranja proizvoda bacio krajnji kupac Vudlendovog patenta, kompanija RCA, a uporedo sa tim i Vudlend je nastavio da radi za IBM u kom je razvio „univerzalni kod proizvoda“ (Universal Product Code, UPC), koji je na kraju prihvatila čitava industrija.


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas8
Juče22
Ove nedelje162
Ovog meseca566
Ukupno56520

Vaša IP adresa: 54.162.121.80 Browser: Unknown - Unknown