Login

Najnovije vesti

Raspored popravnih ispita za maturante

MATEMATIKA
pismeni – sreda, 13.6.2018. u 12.00
usmeni, četvrtak, 14.6.2018. u 12.00

 

NEMAČKI JEZIK
pismeni – ponedeljak, 11.6.2018. u 11.30
usmeni – sreda,  13.6.2018. u 9.00

 

STATISTIKA
pismeni – ponedeljak, 11.6.2018. u 9.45
usmeni -  utorak, 12.6.2018. u 12.00

Usmeni deo ispita za EKONOMISTE

4E-3 - OSNOVI EKONOMIJE
13. jun 2018. – 13.00
Brada Luka
Vasić Dragoljub
Gal Boris
Ivančević Miodrag
Jeremić Lazar
Njegovan Luka
Pedić Mihajlo
Rapaić Jovana
Roganović Jelena
Tomašević Tijana
Topalović  Sara
Marić Jovana
Prentović Aleksandra

Opširnije...

Raspored odbrane radova iz RAČUNOVODSTVA

Četvrtak, 7.6.2018. - 13.00
Brada Luka
Vasić Dragoljub
Gal Boris
Ivančević Miodrag
Jeremić Lazar
Njegovan Luka
Pedić Mihajlo
Rapaić Jovana
Roganović Jelena
Tomašević Tijana
Topalović  Sara
Marić Jovana
Prentović Aleksandra

Opširnije...

RASPORED ODBRANE MATURSKIH RADOVA za učenike gimnazije

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
sreda – 6.6.2018. – 13.00

GEOGRAFIJA
sreda, 6.6.2018.  – 13.00

HEMIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

BIOLOGIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

ISTORIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

FIZIKA
petak, 8.6.2018. – 13.00

ENGLESKI
petak, 8.6.2018. – 13.00

PSIHOLOGIJA
sreda – 6.6.2018. – 13.00

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
petak – 8.6.2018. - 13.00

MUZIČKA KULTURA
utorak – 5.6.2018. – 9.45

FacebookMySpaceTwitter
Kalendar aktivnosti za upis učenika u srednju školu

nedelja, 10 jun 2018 22:20

Kalendar aktivnosti za upis u srednu školu 2018. se nalazi i ovom dokumentu.

Preliminarni rezultati prijemnog ispita iz matematike za IT odeljenje

utorak, 05 jun 2018 09:15

Srpski nastavni jezik:

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

351318

019

138

112534

059

137

268890

094

134

139050

026

118

194476

089

109

752591

043

100

435036

004

84

824352

016

78

867872

058

61

163673

065

58

182215

041

43

801244

001

42

 

Mađarski nastavni jezik:

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

907011

126

120

830766

095

120

990165

146

96

189853

133

89

140681

098

75

206757

145

73

381576

096

72

189223

135

63

125398

128

56

628114

121

50

929200

113

28

116272

147

20

197870

110

5

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

351318

019

138

112534

059

137

268890

094

134

139050

026

118

194476

089

109

752591

043

100

435036

004

84

824352

016

78

867872

058

61

163673

065

58

182215

041

43

801244

001

42

 

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

907011

126

120

830766

095

120

990165

146

96

189853

133

89

140681

098

75

206757

145

73

381576

096

72

189223

135

63

125398

128

56

628114

121

50

929200

113

28

116272

147

20

197870

110

5

 

Prigovori se podnose u školi u kojoj je realizovan prijemni ispit 7. juna od 8.00 do 16.00 časova!

Kako je nastao bar-kod?

Niz vertikalnih crnih i belih crtica različitih širina, jednostavnog naziva „crtični kod“ rešila je veliki problem potrošačkog društva, i neke druge.

Početkom tridesetih godina 20. veka, student Volis Flint došao je na genijalnu ideju koja bi mogla drastično da ubrza kupovinu u radnjama: smislio je da kupci na karticama obeležavaju proizvode koje su izabrali u radnji, što bi kada dođu na kasu dosta ubrzalo stvar. No, koliko god u tom trenutku njegova ideja zvučala napredno i korisno, nije doživela široku upotrebu.

 

bar kod

Nakon Drugog svetskog rata javila se nova velika ideja: mladi učitelj Norman Džozef Vudlend dodatno je razradio ovaj problem. Smislio je da se proizvodi u radnji obeležavaju mastilom koje bi se videlo pod ultraljubičastom svetlošću. Ovo se pokazalo kao skupo i ne baš pouzdano zbog razlivanja mastila, pa je Vudlend smislio nešto bolje: kombinaciju bar-koda i Morzeovog koda. Prvi ovakav čitač bio je dimenzija radnog stola, mračna kutija sa veoma jakom sijalicom (prvo 150 pa 500 vati), pa se prodavcima nije dopala ideja da kupuju i postavljaju veliki broj takvih čitača koji su mnogo grejali i štetili vid. Za tako nešto bila je potrebna velika količina svetlosti precizno usmerena na malu površinu – laser, koji tada nije bio ni na vidiku, bar ne nalik današnjem.

Vudlend, koji je tada radio u IBM-u dobio je ponudu od svoje kompanije da im proda patent, ali je zajedno sa Bernardom Silverom, njegovim saradnikom u pravljenju te verzije koda za obeležavanje proizvoda, ponudu odbio smatrajući da je preniska. Onda su ga 1962. prodali kompaniji Filko, a oni dalje kompaniji RCA.

Centar za promociju nauke (CPN) ima misiju dа populаriše i promoviše nаuku, dа rаzvijа nаučnu pismenost, povezаnost i аfirmiše ideje ekonomije znаnjа, dа budi rаdoznаlost i podstаkne mlаde dа se opredele zа put nаuke. Zbog toga je i pokrenut naučno-popularni portal Elementarium.
Šezdesetih godina, diplomac MIT-ja Dejvid Kolins pokušavao je da osmisli način za prepoznavanje železničkih vagona. Umesto belih i crnih crtica, on je smislio plave i narandžaste pruge napravljene od materijala sa refleksijom. Te pruge su predstavljale cifre od 0 do 9. Svaki vagon imao je četvorocifren broj koji je pokazivao kojoj železnici vagon pripada, i još šest cifara za identifikaciju samog vagona. Kolins se krajem šezdesetih, kada je njegova ideja postala već dosta dobro prihvaćena, ponovo obratio svojoj kompaniji Silvanija sa idejom da napravi crno-beli kod, ali su ga odbili, objašnjavajući da nema novca za ulaganje. Kolins je onda dao otkaz i osnovao sopstvenu kompaniju, a Silvanija se od plavo-narandžastih pruga nikad nije obogatila.

Onda su se pojavili i laseri koji su tankim zracima u obliku linije prelazili preko bar-koda. On funkcioniše tako što crne prugice apsorbuju svetlost dok ga bele reflektuju pa se tako senzoru šalje on/off signal. Svaki kod ima dva puta po šest brojeva. Prvi broj u kodu uvek je nula, osim kod mesa i proizvoda čija težina varira, kao i nekoliko drugih. Sledećih pet brojeva su kod proizvođača, narednih pet su oznaka proizvoda i poslednji broj je kontrolni i on pokazuje da li je prethodnih 11 dobro očitano. Bar-kod se pokazao kao veoma zgodan pošto se kod mogao čitati iz najrazličitijih uglova, čak i ako je delimično pocepan.

U sedamdesetim se na dodatno prilagođavanje kodiranja proizvoda bacio krajnji kupac Vudlendovog patenta, kompanija RCA, a uporedo sa tim i Vudlend je nastavio da radi za IBM u kom je razvio „univerzalni kod proizvoda“ (Universal Product Code, UPC), koji je na kraju prihvatila čitava industrija.


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas15
Juče17
Ove nedelje226
Ovog meseca1206
Ukupno59294

Vaša IP adresa: 54.80.247.119 Browser: Unknown - Unknown