Login

Najnovije vesti

Raspored popravnih ispita za maturante

MATEMATIKA
pismeni – sreda, 13.6.2018. u 12.00
usmeni, četvrtak, 14.6.2018. u 12.00

 

NEMAČKI JEZIK
pismeni – ponedeljak, 11.6.2018. u 11.30
usmeni – sreda,  13.6.2018. u 9.00

 

STATISTIKA
pismeni – ponedeljak, 11.6.2018. u 9.45
usmeni -  utorak, 12.6.2018. u 12.00

Usmeni deo ispita za EKONOMISTE

4E-3 - OSNOVI EKONOMIJE
13. jun 2018. – 13.00
Brada Luka
Vasić Dragoljub
Gal Boris
Ivančević Miodrag
Jeremić Lazar
Njegovan Luka
Pedić Mihajlo
Rapaić Jovana
Roganović Jelena
Tomašević Tijana
Topalović  Sara
Marić Jovana
Prentović Aleksandra

Opširnije...

Raspored odbrane radova iz RAČUNOVODSTVA

Četvrtak, 7.6.2018. - 13.00
Brada Luka
Vasić Dragoljub
Gal Boris
Ivančević Miodrag
Jeremić Lazar
Njegovan Luka
Pedić Mihajlo
Rapaić Jovana
Roganović Jelena
Tomašević Tijana
Topalović  Sara
Marić Jovana
Prentović Aleksandra

Opširnije...

RASPORED ODBRANE MATURSKIH RADOVA za učenike gimnazije

SRPSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST
sreda – 6.6.2018. – 13.00

GEOGRAFIJA
sreda, 6.6.2018.  – 13.00

HEMIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

BIOLOGIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

ISTORIJA
četvrtak, 7.6.2018. – 13.00

FIZIKA
petak, 8.6.2018. – 13.00

ENGLESKI
petak, 8.6.2018. – 13.00

PSIHOLOGIJA
sreda – 6.6.2018. – 13.00

RAČUNARSTVO I INFORMATIKA
petak – 8.6.2018. - 13.00

MUZIČKA KULTURA
utorak – 5.6.2018. – 9.45

FacebookMySpaceTwitter
Kalendar aktivnosti za upis učenika u srednju školu

nedelja, 10 jun 2018 22:20

Kalendar aktivnosti za upis u srednu školu 2018. se nalazi i ovom dokumentu.

Preliminarni rezultati prijemnog ispita iz matematike za IT odeljenje

utorak, 05 jun 2018 09:15

Srpski nastavni jezik:

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

351318

019

138

112534

059

137

268890

094

134

139050

026

118

194476

089

109

752591

043

100

435036

004

84

824352

016

78

867872

058

61

163673

065

58

182215

041

43

801244

001

42

 

Mađarski nastavni jezik:

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

907011

126

120

830766

095

120

990165

146

96

189853

133

89

140681

098

75

206757

145

73

381576

096

72

189223

135

63

125398

128

56

628114

121

50

929200

113

28

116272

147

20

197870

110

5

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

351318

019

138

112534

059

137

268890

094

134

139050

026

118

194476

089

109

752591

043

100

435036

004

84

824352

016

78

867872

058

61

163673

065

58

182215

041

43

801244

001

42

 

Ident. br. učenika

Šifra na prijemnom

Broj bodova

907011

126

120

830766

095

120

990165

146

96

189853

133

89

140681

098

75

206757

145

73

381576

096

72

189223

135

63

125398

128

56

628114

121

50

929200

113

28

116272

147

20

197870

110

5

 

Prigovori se podnose u školi u kojoj je realizovan prijemni ispit 7. juna od 8.00 do 16.00 časova!

Tačka nula momenta

Višedecenijski problem humanoidnih robota – gubljenje ravnoteže prilikom hodanja – rešeno je zahvaljujući srpskom naučniku.

Polovinom 20. veka kada počinje intenzivniji razvoj robotike, jedna od najvećih nedoumica i kočnica u razvoju ove grane tehnologije bio je način na koji robot može da hoda.

Naime, svi pokušaji da se napravi robot nalik čoveku koji ima i sposobnost da korača, doživljavali su neuspeh jer robot nije uspevao da održi ravnotežu.

 

asimo trci

 

Rešenje za ovaj problem dao je jedan od pionira svetske robotike, akademik Miomir Vukobratović (1931-2012), koji je osmislio teorijski model kretanja humanoida. Njegovo rešenje i danas koriste hodajući humanoidni roboti, uključujući i najpoznatijeg od njih – Asima.

 

 asimo

Humanoidni robot Asimo

Naime, dok robot hoda, na određene tačke njegovog stopala deluju različiti intenziteti sile reakcije podloge. Pri takvom kretanju nakupi se greška pa robot postepeno gubi ravnotežu i mora da padne. Kako bi se ovaj problem rešio, potrebno je da se njegov sistem tako reguliše da stalno izračunava sile i vrši popravke grešaka. „Popravka" se vrši povratnom spregom koja neutrališe sile reakcije podloge. Kod čoveka, a i kod robota, na stopalu postoji tačka gde je momenat svih sila nula. Čim vrednost momenta postane veća od nule, to se reguliše povratnom spregom i tako održavamo robota u ravnoteži.

Vukobratović i njegov tim, osnivači nekada vrlo slavne Beogradske škole robotike, matematički su opisali uslove pod kojima će dvonožni hod biti stabilan. Zatim su obavljene računarske simulacije kojima je provereno ponašanje robota i dokazano da tačka nula momenta zaista dozvoljava stabilan hod. Nešto kasnije nastali su i prvi roboti koji su zahvaljujući tome naučili da hodaju.

Robotika je u Srbiji u tom trenutku, krajem šezdesetih godina, bila tek u začetku. Prve pokušaje pravljenja robota pokrenuo profesor Rajko Tomović 1963. godine, gradeći takozvanu beogradsku ruku, a Vukobratović se kasnije posvetio izgradnji egzoskeleta koji bi omogućio hod paraplegičarima tako što je nadoknađivao 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela.

Vukobratović je rođen je u Zrenjaninu 1931. godine. Bio je inženjer mašinstva, doktor tehničkih nauka Mašinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za mašinstvo Akademije nauka SSSR. Smatra se za jednog od pionira robotike čiji se radovi masovno citiraju, a bio je rado viđen gost na najvećim robotičarskim skupovima u svetu. Decenijama je radio na Institutu „Mihailo Pupin", bio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i naučni savetnik Instituta tehničkih nauka SANU.

 

Izvor:CPN


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas15
Juče17
Ove nedelje226
Ovog meseca1206
Ukupno59294

Vaša IP adresa: 54.80.247.119 Browser: Unknown - Unknown