Login

Najnovije vesti

Raspored popravnih ispita u avgustovskom ispitnom roku

OSNOVI EKONOMIJE

23.8.2017. – 9.00

STATISTIKA

pismeni – 24.8.2017. u 8.00
usmeni – 25.8.2017. u 9.00

MATEMATIKA

pismeni – 28.8.2017. – 8.00
usmeni – 29.8.2017. – 9.00

Raspored dopunske nastave za učenike koji se upućuju na popravne ispite

ROGANOVIĆ JOVAN - matematika

za učenike 1-1 i 3E-3 razreda:
svakog dana od 14. do 18. avgusta,
u periodu 11.30 - 14.00

MATKOVIĆ ZORICA - matematika

1E-3:
21.06. – 8.00- 9.30
23.06. – 8.00- 9.30
27.06. – 8.00- 8.45
16.08. – 8.00- 9.30
18.08. – 8.00- 9.30
22.08. – 8.00- 9.30 Opširnije...

Raspored odbrane maturskih radova za ekonomiste

RAČUNOVODSTVO (4E3) - pismeni deo

 

četvrtak, 8. juna od 16.00
1.    Borojević Jovanka
2.    Giljen Aleksa
3.    Dimić Aleksandra
4.    Dopuđa Milica
5.    Đukanović Biljana
6.    Đurović Nataša
7.    Ivanišević Dragan
8.    Iivković Slađana
9.    Knežević Nemanja
10.    Krivokapić Anja
11.    Kustudić Jovana
12.    Labus Kristina
13.    Malidža Milica
14.    Marković Svetlana
15.    Miranović Natalija Opširnije...

Raspored popravnih ispita za maturante

Statistika
    12. jun – pismeni - 7.00
    13. jun – usmeni

Matematika
    14. jun – pismeni – 9.00
    16. jun – usmeni – 9.00

Biologija
    13. jun – 9.00

Nemački jezik
    12. jun – 9.45 – pismeni
    14. jun – 10.30 - usmeni

FacebookMySpaceTwitter
Novi raspored od 1. decembra

četvrtak, 30 novembar 2017 17:52

U rasporedu ima nekolik sitnih promena koje stupaju na snagu od petka, 1. decembra 2017 godine. Ove promene su unete i u online raspored.

U odeljku Za roditelje dostupna je satnica prijema roditelja ZA SVE PROFESORE!

Tačka nula momenta

Višedecenijski problem humanoidnih robota – gubljenje ravnoteže prilikom hodanja – rešeno je zahvaljujući srpskom naučniku.

Polovinom 20. veka kada počinje intenzivniji razvoj robotike, jedna od najvećih nedoumica i kočnica u razvoju ove grane tehnologije bio je način na koji robot može da hoda.

Naime, svi pokušaji da se napravi robot nalik čoveku koji ima i sposobnost da korača, doživljavali su neuspeh jer robot nije uspevao da održi ravnotežu.

 

asimo trci

 

Rešenje za ovaj problem dao je jedan od pionira svetske robotike, akademik Miomir Vukobratović (1931-2012), koji je osmislio teorijski model kretanja humanoida. Njegovo rešenje i danas koriste hodajući humanoidni roboti, uključujući i najpoznatijeg od njih – Asima.

 

 asimo

Humanoidni robot Asimo

Naime, dok robot hoda, na određene tačke njegovog stopala deluju različiti intenziteti sile reakcije podloge. Pri takvom kretanju nakupi se greška pa robot postepeno gubi ravnotežu i mora da padne. Kako bi se ovaj problem rešio, potrebno je da se njegov sistem tako reguliše da stalno izračunava sile i vrši popravke grešaka. „Popravka" se vrši povratnom spregom koja neutrališe sile reakcije podloge. Kod čoveka, a i kod robota, na stopalu postoji tačka gde je momenat svih sila nula. Čim vrednost momenta postane veća od nule, to se reguliše povratnom spregom i tako održavamo robota u ravnoteži.

Vukobratović i njegov tim, osnivači nekada vrlo slavne Beogradske škole robotike, matematički su opisali uslove pod kojima će dvonožni hod biti stabilan. Zatim su obavljene računarske simulacije kojima je provereno ponašanje robota i dokazano da tačka nula momenta zaista dozvoljava stabilan hod. Nešto kasnije nastali su i prvi roboti koji su zahvaljujući tome naučili da hodaju.

Robotika je u Srbiji u tom trenutku, krajem šezdesetih godina, bila tek u začetku. Prve pokušaje pravljenja robota pokrenuo profesor Rajko Tomović 1963. godine, gradeći takozvanu beogradsku ruku, a Vukobratović se kasnije posvetio izgradnji egzoskeleta koji bi omogućio hod paraplegičarima tako što je nadoknađivao 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela.

Vukobratović je rođen je u Zrenjaninu 1931. godine. Bio je inženjer mašinstva, doktor tehničkih nauka Mašinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za mašinstvo Akademije nauka SSSR. Smatra se za jednog od pionira robotike čiji se radovi masovno citiraju, a bio je rado viđen gost na najvećim robotičarskim skupovima u svetu. Decenijama je radio na Institutu „Mihailo Pupin", bio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i naučni savetnik Instituta tehničkih nauka SANU.

 

Izvor:CPN


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas16
Juče30
Ove nedelje78
Ovog meseca333
Ukupno52494

Vaša IP adresa: 54.92.194.75 Browser: Unknown - Unknown