Login

Najnovije vesti

Raspored dopunske nastave za vreme zimskog raspusta

ROGANOVIĆ JOVAN:

26.decembar
8.00 -  2-1
9.30 – 1-1, 4Е-3
29.decembar
8.00 -  2-1
9.30 – 1-1, 4Е-3

MATKOVIĆ ZORICA:

27.decembar
8.00–9.30 – 2E-3
9.30-11.00 – 3E-3 matematika
11.00-12.30 – 3-1
28.decembar
8.00–9.30 – 3E-3 statistika
9.30–11.00 - 4Е-3  statistika
11.00-12.30 – 4-1
29.decembar
8.00-8.45 – 2E-3
8.45-10.15 - 3E-3
10.15-11.00 – 4E-3
11.00-11.45 - 3-1
11.45-12.30 – 4-1 Opširnije...

Orijentacioni plan rada do kraja školske 2016/2017

17-23. maj – razredni ispiti za  učenike 4. razreda
23. maj – poslednji nastavni dan za maturante  gimnazije
23. maj – 9.35 - odeljenjska veća za  : 4-1 i  4-2
24. maj – prijava maturskih ispita – gimnazijalci
           – predaja maturskih radova – gimnazijalci (3 primerka)
           – prijava popravnih ispita za maturante gimnazije
25. maj – 8.30 – sastanak ispitnog odbora za gimnazijalce
25. maj – 14.00 – pismeni maturski ispit iz maternjeg jezika za učenike  gimnazije Opširnije...

Raspored dopunske nastave za vreme zimskog raspusta

ROGANOVIĆ JOVAN
27. decembar 2016.
8.00-9.30 - 1-1
9.30–11.00 – 3E-3
11.00–12.30 – 4E-3

28. decembar  2016.
8.00-9.30 - 1-1
9.30–11.00 – 3E-3
11.00–12.30 – 4E-3

MATKOVIĆ ZORICA
27. decembar  2016.
8.00–9.30 – 1E-3  (dopunska)
9.30-11.00 – 2E-3 (dopunska)
11.00-12.30 – II-1 (dopunska)

28.decembar  2016.
8.00–9.30 – 4E-3
9.30–12.30 2-1 i 3-1 (dodatna)

29.decembar 2016.
8.00-8.45 – 1E-3
8.45-9.30 - 2E-3
9.30-10.15 - 2-1
10.15-11.00 – 4E-3
11.00-12.30  - 2-1 i 3-1 (dodatna) Opširnije...

Orijentacioni plan aktivnosti do kraja 1. polugodišta

23.12.2016.
– poslednji nastavni dan u 1. polugodištu

23.12.2016. u 17.00
– sednica Odeljenjskih veća
– sednica Nastavničkog veća     

29.12.2016.
 u 10.00
– podela đačkih knjižica
 u 11.00
– Doček Deda Mraza za decu članova kolektiva

OBAVEZNA DOPUNSKA  NASTAVA
 od 27. do 29. decembra 2016. i
 od 9. do 11.januara 2017. Opširnije...

FacebookMySpaceTwitter
Promena u rasporedu

sreda, 31 januar 2018 17:04

Od četvrtka, 1. februara 2018. nastava se izvodi po novom, nezantno promenjenom rasporedu koji može da se pogleda u odeljku Nastava.

Tačka nula momenta

Višedecenijski problem humanoidnih robota – gubljenje ravnoteže prilikom hodanja – rešeno je zahvaljujući srpskom naučniku.

Polovinom 20. veka kada počinje intenzivniji razvoj robotike, jedna od najvećih nedoumica i kočnica u razvoju ove grane tehnologije bio je način na koji robot može da hoda.

Naime, svi pokušaji da se napravi robot nalik čoveku koji ima i sposobnost da korača, doživljavali su neuspeh jer robot nije uspevao da održi ravnotežu.

 

asimo trci

 

Rešenje za ovaj problem dao je jedan od pionira svetske robotike, akademik Miomir Vukobratović (1931-2012), koji je osmislio teorijski model kretanja humanoida. Njegovo rešenje i danas koriste hodajući humanoidni roboti, uključujući i najpoznatijeg od njih – Asima.

 

 asimo

Humanoidni robot Asimo

Naime, dok robot hoda, na određene tačke njegovog stopala deluju različiti intenziteti sile reakcije podloge. Pri takvom kretanju nakupi se greška pa robot postepeno gubi ravnotežu i mora da padne. Kako bi se ovaj problem rešio, potrebno je da se njegov sistem tako reguliše da stalno izračunava sile i vrši popravke grešaka. „Popravka" se vrši povratnom spregom koja neutrališe sile reakcije podloge. Kod čoveka, a i kod robota, na stopalu postoji tačka gde je momenat svih sila nula. Čim vrednost momenta postane veća od nule, to se reguliše povratnom spregom i tako održavamo robota u ravnoteži.

Vukobratović i njegov tim, osnivači nekada vrlo slavne Beogradske škole robotike, matematički su opisali uslove pod kojima će dvonožni hod biti stabilan. Zatim su obavljene računarske simulacije kojima je provereno ponašanje robota i dokazano da tačka nula momenta zaista dozvoljava stabilan hod. Nešto kasnije nastali su i prvi roboti koji su zahvaljujući tome naučili da hodaju.

Robotika je u Srbiji u tom trenutku, krajem šezdesetih godina, bila tek u začetku. Prve pokušaje pravljenja robota pokrenuo profesor Rajko Tomović 1963. godine, gradeći takozvanu beogradsku ruku, a Vukobratović se kasnije posvetio izgradnji egzoskeleta koji bi omogućio hod paraplegičarima tako što je nadoknađivao 50 odsto sile potrebne za pokretanje tela.

Vukobratović je rođen je u Zrenjaninu 1931. godine. Bio je inženjer mašinstva, doktor tehničkih nauka Mašinskog fakulteta u Beogradu i Instituta za mašinstvo Akademije nauka SSSR. Smatra se za jednog od pionira robotike čiji se radovi masovno citiraju, a bio je rado viđen gost na najvećim robotičarskim skupovima u svetu. Decenijama je radio na Institutu „Mihailo Pupin", bio je profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i naučni savetnik Instituta tehničkih nauka SANU.

 

Izvor:CPN


Svesni smo da stalno moramo da se menjamo i da idemo u korak sa vremenom. Želimo da naša škola bude savremena, da bude prijatna atmosfera u njoj, i da učenici i profesori rado dolaze u školu. Tek tada možemo biti zadovoljni.

  


 

 “... i dalje putujem,
učim omladinu,
i sam se učim...“
              Dositej Obradović

Broj Posetilaca

Danas29
Juče37
Ove nedelje131
Ovog meseca665
Ukupno54937

Vaša IP adresa: 54.159.30.26 Browser: Unknown - Unknown