Login
FacebookMySpaceTwitter

"Radoznalost" sleteo na Mars

Letelica s vozilom "Kjuriositi" koje će ispitivati Mars uspešno je sletela na površinu "Crvene planete" u jednoj od najambicioznijih svemirskih misija svih vremena. Ubrzo su stigle i prve fotografije.

 

 

 

 curiosity

Rover je posle puta dugog 560 miliona kilometara preživeo i "sedam minuta užasa", kako su veoma komplikovan manevar sletanja nazivali naučnici, zatim je poslao tekstualnu poruku u sedište svemirske agencije u kojoj je pisalo "Uspeo sam! Bezbedno sam sleteo na površinu Marsa. Krateru Gejl, u tebi sam!".

"Danas su točkovi Kjuriositija počeli da utabavaju stazu za ljudske korake na Marsu", rekao je Čarls Bolden, prvi čovek NASA.

curiosity2

Rover, koji je na specijalnoj letelici poleteo sa Zemlje u novembru prošle godine, ubrzo je poslao u sedište NASA i prve fotografije sa površine. Na jednoj se vidi senka koju "Kjuriositi" baca na površinu Marsa, dok se na drugoj vidi jedan od šest točkova rovera.

"Kjuriositi" je inače fotografije postavio i na "svom" Tviter nalogu - @MarsCuriosity.

Uspešno sletanje je u centru američke svemirske agencije izazvalo je erupciju oduševljenja, a milioni ljudi širom sveta su preko interneta pratili prenos istorijskog događaja.

"Ne mogu da verujem. Ovo je neverovatno", izjavio je Alen Čen, zamenik vodje tima za spuštanje "Kjuriositija" kada su na Zemlju stigle prve slike stenovitog terena..

curiosity3

Vozilo opremeljeno laboratorijom, rover "Kjurioziti" ima zadatak da u dvogodišnjoj misiji prouči Marsovu površinu kako bi se utvrdilo da li je na njoj nekada bilo života.

Misija "Kjuriozitija", u prevodu "radoznalost", košta 2,5 milijarde dolara, a sonda je do sada najsofisticiranija koja je pošla put Marsa. Ona nosi visokorazvijenu opremu za analizu stena i zemljišta Marsa. Rover je sleteo u veliki ekvatorijalni krater Gejl.

curiosity4

Sonda ima 900 kilograma i veličine je malog automobila.

Ovo je četvrti NASA-in rover na površini Marsa, a prethodila su mu Sodžurnera (Sojourner, eng. gost, namernik), Spirit (spirit, eng. duh) i Oportuniti (opportunity, eng. prilika).

2. Dan

Posle uspešnog sletanja rovera "Kjuriositi" na površinu Marsa i prvih crno-belih snimaka u niskoj rezoluciji ovog istorijskog poduhvata, NASA je počela sa emitovanjem kvalitetnijih fotografija nastalih tokom sletanja, kao i prvih snimaka površine Crvene planete.

curiosity5

Sletanje "Radoznalosti" na Mars u ponedeljak išlo je u minut po planu: u 7.22 rover je ušao u atmosferu Marsa, u 7.30h otvorio se padobran koji je letelicu usporio sa brzine od 21.240 km/h do potpunog zaustavljanja, a u 7.31 - uz oduševljenje u kontrolnom centru NASA, kapsula "Kjuriositi" spustila se na Mars.

Prema signalu koji je stizao sa kompjutera, sve je proteklo u najboljem redu i misija istraživanja Crvene planete mogla je da počne. Prve hi-res fotografije biće dostupne tek za nekoliko nedelja.

Sletanjem rovera "Kjuriositi" (koji često nazivaju i MSL - Mars Science laboratory) na Mars, počinje dosad neviđeno dvogodišnje naučno istraživanje u potrazi za dokazima o postojanju života na toj planeti.

curiosity6

Rover je opremljen posebnom plutonijskom, nuklearnom baterijom koja bi trebalo da bude dugovečnija od solarnih ćelija koje su korišćene u ranijim misijama i trebala bi da izdrži barem nekoliko godina.

S udaljenosti od 248 miliona kilometara, u laboratoriji "Jet Propulsion" u Pasadeni akciju je pratilo 1400 naučnika, inženjera i gostiju, a još pet hiljada ljudi sudbinu sonde "Kjuriositi" pratilo je u obližnjem Tehnološkom institutu.

"Kjuriositi" je opremljen "očima" senzorima/kamerama koje gledaju i analiziraju Marsovu površinu. Opremljen je "ušima" putem kojih sluša naređenja koja dolaze iz NASA. "Radoznalost" ima i brojna "usta" kojima može da analizira stene i prašinu koju će usisati i hemijski analizirati.

Takođe može da buši stene kako bi izvukla materijal nataložen u donjim slojevima. To je posebno važno kako bi se pronašli organski molekuli koje bi možda mogli biti uništeni na površini. "Kjuriositi" je robot, ali više deluje da je "pravi" naučnik: skeptičan je, izvodi eksperimentalne kontrole i više puta proverava svaki rezultat. Ima i jednu veliku prednost u odnosu na ljude – otporan je radioaktivne i toksične materije...

Pratite sva dešavana na Marsu na sajtu NASA.

Izvor: B92