Login
FacebookMySpaceTwitter

Članci

Čovek (ne)će živeti na Mesecu?

Nakon što je pre 40 godina američka misija Apolo sletela sa ljudskom posadom na Mesec pokrenuta su nova istraživanja o mogućnostima da ljudi jednog dana žive na tom prirodnom satelitu naše planete.

Astronom Fil Plejt kaže za Bi-Bi-Si (BBC) da se danas ne postavlja pitanje da li ćemo stići do Meseca, već kako, kada i zašto bismo to činili.

 

 

Mesec

Prema njegovim rečima, mogući su mnogi scenariji koji bi doveli do novih težnji da „okupiramo" Mesec: ekonomski razvoj koji bi doveo do ambicioznih istraživanja svemira, napredak u tehnologiji koji bi uslovio drastično smanjenje koštanja lansiranja letelica sa zemlje ili otkriće nekih resursa na Mesecu koji bi bili od vitalnog značaja za Zemlju.

"Pre nego što počnemo da razgovaramo o selidbi na našeg stenovitog suseda, moramo pre svega da se zapitamo zašto bismo to uopšte radili. Gledajući unazad kroz gotovo 60 godina istraživanja svemira, odgovor je očigledan - satelitska komunikacija, prognoziranje vremenskih prilika, razumevanje klimatskih promena, momentalno emitovanje radija i televizije, GPS tehnologija, izrađivanje detaljnih mapa Zemlje, upozoravanje na katastrofe, prikupljanje podataka za vladine obaveštajne službe - to su samo konkretne prednosti nadgledanja Zemlje iz svemira", smatra Plejt.

Istraživanje svemira nije samo dobra ideja, već je donelo i značajne promene u životu na Zemlji. Realne koristi od svemirskog istraživanja uočljive su u kompjuterskoj tehnologiji i kamerama mobilnih telefona - direktnom nasleđu tehnologije razvijene za svemirski veštački satelit Habl (Hubble), kao i u medicini - infracrveni termometri za uši ili LED uređaji za tretman mišićnih tegoba.

"Ali mi smo na Mesecu bili već šest puta. Zar već nismo bili tamo i to uradili? Daleko od toga, čak i Apolo 17, najduža misija, tamo je bila svega tri dana. Mesec ima površinu od 38 miliona kvadratnih kilometara, tako da smo samo zagrebali jedan delić.

Naučno gledano, Mesec je fascinantan. Iako smo poprilično sigurni da je nastao sjedinjenjem materijala koji su odleteli sa zemlje u masivnoj eksploziji pre više milijardi godina, mi to ne znamo tačno. A s obzirom da nema atmosferu koja bi razjela njegovu površinu, mesec je kao istorijska knjiga Sunčevog sistema", rekao je Plejt.

Kada bi jednog dana ljudi došli da žive na Mesecu mogli bi da koriste lokalne resurse na duži period. Znamo da ima dosta zaleđene vode na Mesecu i da stene u sebi imaju zarobljene zalihe kiseonika. Postoji mogućnost da se za naredne generacije čovečanstva stvore zalihe vode i vazduha.

Kako je obrazložio Plejt, postoji još jedan razlog koji bi mogao da donese najozbiljniju prevagu argumentaciji za život ljudi u svemiru.

Između Marsa i Jupitera, oko Sunca, kako je dodao, kruži više milijardi asteroida i komada stena, prečnika veličine do 1.000 kilometara.

"Mnogi od njih su stenoviti, ali čak i takvi primerci u sebi imaju korisne sastojke, kao što su voda, kiseonik, vodonik, pa i plemenite metale i mogli bi biti iskorišćeni kao zalihe za ekspedicije u dalekom svemiru. S obzirom da se mnogi takvi asteroidi i stene kreću u orbitama koje su blizu Zemlje, mogli bi da budu još lakše mete za brodovo koji bi iskorišćavali njihove zalihe", precizirao je Plejt.

Kompanija "Planeteri risursis" (Planetary Resources), kako je naveo, najavila je da planira da uradi upravo to.
Ideja kompanije je da vadi rude na asteroidima u blizini Zemlje i da na njima stvori skladišta kiseonika, vode i ostalih zaliha za buduće svemirske misije.
Jedna od ideja je da se plemeniti metali koji bi se dobijali rudarenjem takvih nebeskih tela iskoriste na licu mesta za izgradnju struktura u svemiru, kao na primer velikih letelica, gigantskih teleskopa ili svemirskih stanica. Naime, kako bjašnjava Plejt, to bi bilo daleko jeftinije nego da se materijali sa asteroida šalju na Zemlju gde bi se gradile konstrukcije i ponovo slale u svemir.

Ideja je da se iskopani metali šalju na Mesec, koji bi zbog svoje male gravitacije i nedostatka vazduha predstavljao idealno gradilište. Izgradnja svih mogućih struktura, uključujući i svemirska vozila, na Mesecu bi bila neuporedivo jeftinija nego na Zemlji.

Primer još jedne prednosti Meseca i njegove atmosfere je neuporedivo lakša mogućnost poletanja nego sa Zemlje, navodi Plejt, podsećajući da je za misiju na Mesecu za poletanje sa Zemlje neophodno da ogromna Saturn V raketa puna goriva transportuje mali Apolo modul, koji se zatim sam vrati na našu planetu.

"Potrebno je da imamo takav mentalitet koji ne podrazumeva kratkoročne ciljeve... već dugoročne planove u kojima bi svaki korak bio podnošljiv i izvodljiv. Odlazak na Mesec imao bi mnogo prednosti i mislim da bi se na duge staze pokazao kao isplativa avantura", zaključio je Plejt.

Izvor: B92